Kliknite ovde da biste instalirali Silverlight*
Srbija i Crna GoraPromeni| Sve Microsoft lokacije
Microsoft
Studije slučaja 

Saga uz pomoć Microsoft BizTalk Servera automatizuje kliring za Udruženje banaka

Poslato: 17. novembar 2005.
*
**
Preuzmite Studiju slučaja
PreuzmiteBizTalk SAGA Udruzenje banaka.doc
539 KB
Microsoft Word datoteka

Pregled rešenja

Profil korisnika

Udruženje banaka Srbije, koje okuplja sve banke Srbije, njih oko četrdesetak, je stručna, poslovna asocijacija čiji je cilj unapređenje bankarske delatnosti i usklađivanje bankarske prakse kroz primenu opštih pravila i principa stručnog rada. Zastupanje zajedničkih interesa članica Udruženja pred nadležnim republičkim organima i organizacijama je samo jedna od delatnosti Udruženja; ono se bavi i izradom istraživačkih projekata u vezi sa razvojem bankarskog sistema, unapređivanjem standarda poslovanja i njihovim prilagođavanjem međunarodnim rešenjima i praksi, kao i predstavljanjem članica u zemlji i u međunarodnim strukovnim i drugim organizacijama.

Poslovna situacija

Pre dve godine je izvršena reforma platnog sistema u našoj zemlji – ukinuta je SDK (Služba Društvenog Knjigovodstva) i platni promet je prešao u banke.Udruženje banaka je trebalo da organizuje automatski žiro kliring čekova, pošto su kod nas čekovi jedan izuzetno važan element platnog prometa.

Rešenje

Sistem za kliring baziran na uslužno orijentisanoj arhitekturi, u sprezi sa Microsoft BizTalk Serverom 2004

Prednosti

dramatična ušteda u vremenu obrade-rasknjižavanja čekova za korisnike sistema, banke – članice Udruženja

smanjena mogućnost greške

ček se unosi samo jednom i sve transakcije se obavljaju na osnovu tog jednog unosa

Softver i usluge

Micorosft BizTalk server 2004

Microsoft SQL Server

Microsoft .NET Framework

Microsoft Windows 2003 – NLB (Network Load Balancing) i Cluster servisi

Microsoft IIS 6

Partneri

Saga d.o.o.

**

Pregled preduzeća

Udruženje banaka Srbije vodi poreklo od Udruženja banaka koje je osnovano 1921. godine u Beogradu. Prekid u radu od 16 godina beleži od početka Drugog svetskog rata do 1958. godine. Udruženje je stručna, poslovna asocijacija čiji je cilj unapređenje bankarske delatnosti, usklađivanje bankarske prakse kroz primenu opštih pravila i principa stručnog rada i dobrih poslovnih običaja. Zastupanje zajedničkih interesa članica Udruženja pred nadležnim republičkim organima i organizacijama je samo jedna od delatnosti Udruženja; ono se bavi i izradom istraživačkih projekata u vezi sa razvojem bankarskog sistema, unapređivanjem standarda poslovanja i njihovim prilagođavanjem međunarodnim rešenjima i praksi, kao i predstavljanjem članica u zemlji i u međunarodnim strukovnim i drugim organizacijama. Arbitraže i veštačenja takođe su aktivnosti Udruženja. Pored toga, Udruženje izdaje časopis „Jugoslovensko bankarstvo“, knjige, brošure, priručnike i druge stručne publikacije, organizuje profesionalnu obuku kadrova u oblasti bankarsko-finansijske struke, i izdaje odgovarajuće certifikate zaposlenima u bankama.

Ukratko, Udruženje banaka Srbije, koje okuplja četrdesetak banaka, pomaže članicama kod razjašnjenja i primene zakonske i podzakonske regulative. U okviru Udruženja standardizuju se stručna rešenja iz pojedinih oblasti bankarskog i finansijskog poslovanja uz angažovanje stručnih radnika banaka. Za izradu složenih istraživačkih projekata angažuju se naučne institucije i naučni radnici.

Preko Udruženja banaka Jugoslavije banke se redovno informišu i upoznaju sa novim međunarodnim pravilima, uzansama i konvencijama radi njihove primene u praksi. Aktivna je saradnja sa Međunarodnom trgovinskom komorom (ICC) u Parizu, posebno u Komisiji za bankarsku tehniku i praksu, gde Udruženje ima svog predstavnika.

Poslovni izazov

Pre dve godine je izvršena reforma platnog sistema u našoj zemlji – ukinuta je SDK (Služba društvenog knjigovodstva) i platni promet je prešao u banke. Platni promet se sastoji od nekoliko segmenata, od Real Time Gross Settlement sistema koji je online međubankarsko poravnanje, i od tzv. žiro kliringa. Žiro kliringa ima više tipova: žiro kliring naloga, čekova, slipova, kartica i raznih drugih hartija od vrednosti, i drugi. Reformom platnog sistema obuhvaćeni su RTGS sistem i žiro kliring naloga.

Udruženje banaka je trebalo da organizuje žiro kliring čekova, pošto su kod nas čekovi jedan izuzetno važan element platnog prometa. Međutim, to nije bilo odrađeno u odgovarajućem tempu, tako da je Narodna banka tada, da ne bi odlagala ceo platni promet, na jedan pomoćni način organizovala žiro kliring čekova kod sebe.

Nakon izvesnog vremena pojavila se potreba za jednim novim sistemom za žiro kliring čekova koji bi uvažio potrebe, pre svega, velikih banaka- izdavalaca čekova.

Naime, u starom sistemu postojala je situacija u kojoj su banke slale u žiro kliring samo zbirnu sumu svih potraživanja, a zatim su fizičkim kanalima dostave (kuririma, poštom) dostavljali same čekove u banku-izdavaoca, koja je morala da unosi elemente svakog čeka i rasknjižava. To se događalo sa velikim zakašnjenjem, a preraspodela posla nije odgovarala velikim bankama-izdavaocima čekova. One su insistirale na novom sistemu, u kojem bi banka-primalac čeka morala da unosi sve elemente čeka u samu poruku za žiro kliring.

„Po sporazumu između banaka bilo je potrebno do osam dana da se pošalje papirna dokumentacija. Vi pošaljete papirnu dokumentaciju, dok je unesu operateri – to, praktično, znači 10-15 dana vam stoje pare koje smo mi danas, na primer, skinuli Poštanskoj štedionici i prebacili Komercijalnoj banci. Poštanska štedionica teoretski raspolaže tim novcem na tekućim računima građana, ali ne može da ih stavi u funkciju, jer ne zna sa kojih tekućih računa treba da skine. Ukratko, bio nam je potreban sistem u kojem će banka, kad dobije elektronsku specifikaciju čeka, automatski moći da rasknjiži svako potraživanje istog trenutka“, objašnjava Milovan Pešić, IT savetnik iz Udruženja banaka.

Rešenje

Prilikom kreiranja arhitekture sistema pošlo se od osnovnih zahteva koji su postavljeni pred projekat, a to su visoke performanse, pouzdanost i prilagodljivost (skalabilnost).


*
*Konsultacije sa kolegama iz lokalne kancelarije Microsofta brzo su identifikovale BizTalk Server kao proizvod koji je prosto idealan za povezivanje i orkestraciju dugih raznorodnih transakcija za rad sa više učesnika koji imaju različite sisteme na svojim stranama, i krenuli smo u realizaciju projekta*
Zlatko Jegdić,
direktor Sektora za elektronsko poslovanje,
Saga d.o.o.
*

Značajnu ulogu u finalizaciji rešenja koje je SAGA d.o.o. projektovala za Udruženje banaka igralo je i specijalno odeljenje unutar Microsofta namenjeno podršci upravo ovakvih partnera i ovakvih projekata - Microsoft Technology Centre (MTC) for EMEA ISV Development, koje se nalazi u Kopenhagenu, Danska. Sagini stručnjaci koji su radili na ovom projektu posetili su ovaj centar i proverili, a zatim i usavršili, osnove svog rešenja namenjenog Udruženju banaka.

Pokazalo se da je dobrobit koja je takvim učešćem MTC-a dobijena mnogostruka. Ne samo što su ušteđeni vreme i resursi na testiranju i razvijanju konačnog rešenja, već su pravci razvijanja mogućih alternativnih rešenja, kao i demonstracije novih alata i pristupa rešavanja ovih problema obogatili Sagine razvojne mogućnosti. To nije čudno, pošto je MTC, sa preko 600 Microsoftovih programera, i zamišljen kao ključno mesto za pružanje podrške partnerima koji se bave razvojem softvera za poslovna okruženja. Tako se istraživanje najkomplikovanijih aspekata primene najnovijih softverskih tehnologija može obaviti uz minimalna razvojna ulaganja, što ojačava kompetitivnu poziciju tih partnera, kako na domaćem tako i na svetskom tržištu.

Ali, ovo je samo deo podrške koju je Saga dobila od Microsofta. Kao deo ugovora o strateškoj saradnji sa Sagom, MCS grupa unutar lokalne kancelarije Microsofta je aktivno učestvovala u uspostavljanju svetskih standarda u metodologiji rada Saginog programerskog tima. Onda nije čudno što je ta podrška pri izboru tehnologije i u njenoj implementaciji značajno uticala na pozitivan ishod.

U pogledu performansi sistema postavljen je zahtev za obradom 50000 dolaznih poruka na sat. Kada je reč o prilagodljivosti rešenja, postavljen je zahtev da se povećanje kapaciteta/performansi sistema može lako ostvariti umnožavanjem postojećih delova sistema – na primer, dodavanjem novih servera.

Arhitektura rešenja

Sistem za kliring je baziran na uslužno orijentisanoj arhitekturi i sastoji se od dva podsistema: transportnog i klirinškog. U ovakvoj arhitekturi usluga predstavlja jedinicu aplikativne logike sa kojom se komunicira putem precizno definisanih poruka. Različiti delovi sistema realizuju se kao usluge koje međusobno komuniciraju putem odgovarajućih poruka. Usluge isturaju interfejs ka onome kome se šalju poruke. Set poruka koje se razmenjuju sa uslugom predstavlja ugovor između korisnika i usluge, a sama implementacija usluga je potpuno sakrivena od njegovih korisnika.

Transportni podsistem

Namena ovog podsistema je obezbeđivanje sigurne, pouzdane i efikasne razmene poruka baziranih na standardnom SWIFT setu poruka, između učesnika u sistemu za kliring (banke, klirinška institucija, centralna banka). Ovaj deo sistema sastoji se od komponenti koje se izvršavaju na strani klijenta (banke) i od komponenti koje se izvršavaju u samoj klirinškoj instituciji.

Uzimajući u obzir činjenice kao što su brzina implementacije, lakoća primene i održavanja rešenja, dobra skalabilnost, dobra bezbednosna infrastruktura zasnovana na industrijskim standardima, „cross-platform“ podrška i zadovoljavajuće performanse kao i generalna servisno orjentisana arhitektura sistema, doneta je odluka da se ovaj deo sistema realizuje korišćenjem usluga Web i Windows tehnologija.

Osnovne funkcionalnosti koje transportni podsistem treba da zadovolji na strani klijenta (banke) su:

Prihvatanje poruke u SWIFT formatu od odgovarajućeg IS-a klijenta (putem adaptera datoteka i SQL adaptera).

Validacija ispravnosti poruke u smislu provere prva tri bloka.

Digitalno potpisivanje poruke.

Slanje poruke odgovarajućoj Web uslugi u klirinškoj instituciji. Koristi se SOAP (Simple Access Object Protokol), u čiju omotnicu se smešta sadržaj poruke, digitalni potpis i BIC (Bank Identifier Code) banke pošiljaoca.

Prihvatanje poruka koje generiše klirinška institucija.

Osnovne funkcionalnosti koje transportni podsistem treba da zadovolji na strani klirinške institucije su:

Prihvatanje poruka od strane klijenta (banke).

Provera digitalnog potpisa banke na osnovu dobijenog BIC koda.

Upisivanje poruke u odgovarajuću bazu podataka.

Slanje poruke Biz Talk serveru na dalju obradu.

Slanje odlaznih poruka u SWIFT formatu klijentima (bankama).

Slanje poruka u SWIFT formatu RTGS sistemu Centralne banke.

Prihvatanje poruka u SWIFT formatu od strane RTGS sistema Centralne banke.

Tehnologije koje su korišćenje za implementaciju ovog podsistema su:

Microsoft .NET Framework, C#

Web usluge, SOAP

Realizacija

Poruke se prihvataju iz odgovarajućeg adaptera gde ih postavlja bankarska aplikacija;

Poruke se prevalidiraju na klijentskoj strani (Poruke su u SWIFT formatu i validiraju se prva 3 bloka). Takođe, na klijentskoj strani, na poruku se može dodati redni broj sesije i poruke;

Klijentska strana mora digitalno potpisati poruku i potpis se verifikuje na serverskoj strani (autentifikacija i zaštita integriteta poruke);

Server vraća ACK (ACKnowledge), ili NAK (Negative AcKnowledgment) na svaku poruku. ACK i NAK poruke se čuvaju u odgovarajućem spremištu;

Na serverskoj strani poruke se čuvaju u SQL bazi (potpisane)

Trenutna arhitektura transportne komponente je bazirana na klijent/server modelu. Klijentska komponenta je realizovana kao Windows usluga, a serverska kao Web usluga. Komunikacija između klijenta i servera je sinhrona.

U narednim verzijama planira se proširenje transportne komponente da bi se uključila WSE 2.0 poboljšanja i da bi se integrisala oba smera komunikacije (komunikacija između usluga) da bi se dodale i druge opcije i drugi protokoli komunikacije i potpuna asinhronost transporta.

Klirinški podsistem

Jezgro klirinškog podsistema obavlja odgovarajuće parsiranje i validacije dolaznih poruka, vođenje obračunskih računa učesnika kliringa i izvršenje neto obračuna po primljenim elektronskim instrukcijama. Implementacija ovog dela sistema zasnovana je na Microsoft BizTalk Serveru 2004 i SQL-u 2000. Radi se o serverskom proizvodu koji omogućava implementaciju i upravljanje poslovnim procesima koji različite aplikacije i sisteme objedinjuju u jedinstvenu celinu. BizTalk Server u sebi integriše pouzdan sistem za razmenu poruka između različitih aplikacija (sistema) baziran na XML-u, kao i pouzdan sistem za orkestraciju (upravljanje) poslovnim procesima sa podrškom za dugačke (kompenzirajuće) transakcije.

Prednosti poslovanja

Trasnportna komponeneta i implementirani sistem na bazi BizTalk Servera čine ovo rešenje unikatnim i široko primenjivim.

„To je, koliko znam, prva instalacija BizTalk Servera u regionu, a mi zahvaljujući tome imamo u planu još dve instalacije ove godine. O BizTalk Serveru se mnogo priča, i to u superlativima, ali iskustvo iz prve ruke malo ko ima, a mi smo definitivno uspeli da ovladamo novom tehnologijom i da je razumemo, naročito nakon detaljnih usavršavanja u MTC-u u Danskoj“, kaže Zlatko Jegdić iz Sage.

Milovan Pešić naglašava: „Ovog trenutka sistem funkcioniše, najpojednostavljenije rečeno, kao usluga između banaka. Za jedan bankarski proizvod - ček - obrađuje se naplata. Trgovci su donosili čekove bankama, banke su unosile u određenom SWIFT formatu poruku 701 ali samo zbirno, i onda se vršio međubankarski kliring. Čitava ideja je bila da se smanji protok novca. Na primer, ako je 300 miliona dnevno prometa, to se u kliringu smanji na 120-130 miliona. Znači, „prebiju se“ dugovanja između onih koji potražuju i onih koji duguju.“

„Sada je mesečni obrt koji se ovim sistemom pokriva oko tri miliona čekova. Tačnije, između tri miliona i 3.200.000 čekova mesečno. Ponedeljkom ima najviše, oko 250.000, pa padne do petka na nekih stotinak hiljada čekova. Svesni smo činjenice da je ček kao sredstvo plaćanja na zalasku; malo po malo, kartice će zaživeti i kod nas. Udruženje banaka jeste za napredak, ali je i za jednu realnost. Dok se ne stvore uslovi da možete u svakom gradu, na svakom mestu u Srbiji da plaćate karticom, mora da postoji neki metod plaćanja, osim gotovine“, objašnjava gospodin Pešić, i nastavlja: „Treća faza, koja je po nama najbitnija od svih, i zbog koje smo ušli u tako veliki posao sa Sagom i sa Microsoftom, sastoji se u tome da preuzmemo kompletan kliring. To je otprilike onda cirka nekih devet miliona poruka mesečno, ali finansijskih poruka, koje sadrže u sebi po stotinak stavki“.

Kvalitet ostvarenog rešenja i efikasnost sistema čine da Udruženje banaka može da gleda ka novim izazovima. „Sad pošto je izgrađena izuzetna komunikaciona infrastruktura uz pomoć Sage, naša je namera da polako, kućicu po kućicu, osim ovih poslova platnog prometa, obavljamo i druge poslove, znači međubankarska tržišta svih tipova, repro tržište, tržište žiralnim novcem, koje je veoma bitno, a koje još nije razvijeno kod nas. Taj projekat imamo kompletno urađen već tri godine. Narodnoj banci ostaju sva ona velika plaćanja ili RTGS, gde je sistemski rizik ogroman. Sve ostalo Udruženje može da preuzme na sebe.“, završava Milovan Pešić iz Udruženja banaka Srbije.

Za više informacija o Udruženju banaka Srbije, posetite Web lokaciju www.ubs-asb.com

Za više informacija o kompaniji Saga d.o.o., posetite Web lokaciju www.saga.rs

Za više informacija o Microsoft BizTalk Serveru, posetite Web lokaciju www.microsoft.com/biztalk

Za više informacija o ISV Microsoft Technology Centru u Kopenhagenu, Danska, posetite Web lokaciju www.microsoft.com/services/microsoftservices/tech.mspx


©2017 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana. Obratite nam se |Uslovi korišćenja |Trademarks |Izjava o privatnosti