This is the Trace Id: f0874213229a6a97822852c687a38402

Izveštavanje o održivosti: podsticanje promena za održiviji svet

Nastavite da čitate da biste saznali kako standardi izveštavanja o održivosti pomažu organizacijama da podele informacije o uticaju na okruženje i performanse sa zainteresovanim stranama i javnošću, poboljšaju operativne performanse i napredak i doprinesu razvoju održive budućnosti.
 
Saznajte više

Šta su to standardi izveštavanja o održivosti?

Standardi izveštavanja o održivosti pružaju radni okvir za merenje i otkrivanje celokupnog uticaja aktivnosti organizacije na ekološke, društvene i ekonomske aktivnosti na planeti i upravljanje njime. Ovi standardi su dizajnirani da pomognu organizacijama u postizanju globalnih ciljeva održivosti, kao što su poboljšana operativna transparentnost i odgovornost, poboljšane mere performansi održivosti i jače strukture upravljanja.

Pored toga, standardi izveštavanja o održivosti mogu pomoći organizacijama da identifikuju oblasti za poboljšanje u svojim operacijama, smanje karbonski otisak, efikasnije upravljaju rizikom, kreiraju zajedničke vrednost sa zainteresovanim stranama i poboljšaju svoju reputaciju sa zaposlenima, klijentima, ulagačima i javnošću. 

Primeri standarda i radnih okvira izveštavanja o održivosti uključuju Globalnu inicijativu za izveštavanje (GRI), Bord za održive računovodstvene standarde (SASB) i Međunarodnu organizaciju za standardizaciju (ISO). Svaki standard izveštavanja pruža različite skupove kriterijuma u vezi sa inicijativama za ekološko, socijalno i korporativno upravljanje (ESG), kao što su:

  •  Strategije ublaživanja klimatskih promena
  • Upravljanje prirodnim resursima
  • Prakse iz oblasti rada
  • Smernice za ljudska prava
  • Sastav borda i inicijative u pogledu raznolikosti
  • Mere bezbednosti proizvoda 
  • Protokoli za nadzor lanca snabdevanja

Poreklo standarda izveštavanja o održivosti

Pokret izveštavanja o održivosti može se pratiti od 1960-ih Evropi i 1980-ih u Sjedinjenim Državama, kada su organizacije kao što je Greenpeace počele da se zalaže za veću transparentnost u vezi sa uticajem na okruženje. Kao odgovor na povećani pritisak, brojne velike korporacije su počele javno da otkrivaju informacije o ekološkim performansama.

Rani fokus ovog pokreta prvenstveno je bio na ekološkim performansama, na primer, emisijama ugljenika, korišćenju vode i upravljanju otpadom. Međutim, ovi izveštaji su se vremenom razvili tako da uključuju šira razmatranja, kao što su društveni i ekonomski problemi. U velikoj meri odgovorne za ovaj pomak su promenjeni stavovi prema razvoju vođenim poslovanjem i rastući zahtevi javnosti da preduzeća prepoznaju društvenu odgovornost.

Danas je dobrovoljno izveštavanje o održivosti uobičajeno među kompanijama kojima se trguje na berzi, pri čemu mnoge organizacije traže garancije treće strane kako bi obezbedile dodatni kredibilitet za svoja obelodanjivanja.

Zašto su važni standardi izveštavanja o održivosti?

Izveštaji o održivosti pružaju ključne informacije o aktivnostima organizacije vezanim za očuvanje prirodnih resursa, smanjenje zagađenja, ublažavanje klimatskih promena, zaštitu ljudskih prava i druge aspekte održivog razvoja. Oni takođe služe kao alatka za razumevanje efekata odluka organizacije o poslovnim operacijama i performansama tokom vremena. 

Putem izveštavanja o održivosti, preduzeća mogu efikasno da uspostave ciljeve ili odrednice prema kojima mogu biti odgovorne u pogledu dugoročnih ciljeva performansi, na primer, poboljšana efikasnost upotrebe resursa, smanjeni faktori rizika ili napredak ka neto nultim emisijama.

Štaviše, izradom sveobuhvatnih izveštaja koji detaljno opisuju njihove inicijative u pogledu održivosti, preduzeća mogu da privuku potencijalne ulagače koji radije posluju sa društveno odgovornim i ekološki savesnim preduzećima. 

Najzad, ovi standardi i radni okviri omogućavaju organizacijama da se uporede sa kolegama u okviru svoje industrije. Ovo organizacijama omogućava da identifikuju gde se mogu napraviti promene u operativnim procesima kako bi se poboljšale performanse u svim oblastima poslovanja.

 

 

Koji su najčešći standardi izveštavanja o održivosti?

Postoji nekoliko standarda izveštavanja o održivosti koji su postali uobičajeni za organizacije i preduzeća. Neki od najčešćih standarda su Globalna inicijativa za izveštavanje (GRI), Bord za održive računovodstvene standarde (SASB) i Međunarodna organizacija za standardizaciju (ISO).

  • Globalna inicijativa za izveštavanje (GRI). GRI pruža jedan od najstarijih radnih okvira za izveštavanje o održivosti. On nudi uputstva za teme kao što su ljudska prava, radni standardi i korporativno upravljanje. Zbog složenosti, GRI obično koriste srednje i velike organizacije. 
  • Bord za održive računovodstvene standarde (SASB). SASB je kreiran 2011. sa fokusom na finansijske uticaje održivosti – drugim rečima, kako posvećenost organizacije održivim praksama utiče na njihov krajnji rezultat. Ovaj standard pruža 13 računovodstvenih metrika po sektoru koji se mogu koristiti za precizno izveštavanje o učinku organizacije. 
  • Međunarodna organizacija za standardizaciju (ISO). ISO standardi kao što su 14001:2015 i 26000:2010 razvijeni su kako bi se obezbedile smernice za sisteme za upravljanje životnom sredinom i korporativnu društvenu odgovornost (CSR). Ovi standardi pokrivaju teme kao što su ljudska prava, prakse rada, zaštita životne sredine, bezbednost proizvoda i kontrola kvaliteta, te fer operativne prakse.

Svaki od ovih standarda donosi nešto jedinstveno i važno za napore izveštavanja o održivosti, a najprikladniji standard za datu organizaciju zavisi od specifičnih potreba organizacije. 

Kako odabrati radni okvir za izveštavanje o održivosti ili standard

Neki radni okviri za izveštavanje o održivosti fokusirani su na pružanje pregleda celokupnog napretka, dok drugi pružaju detaljnije informacije u određenim oblastima ili projektima. Radni okvir ili standard koji odaberete treba da odgovara vašim posebnim potrebama tako da možete precizno da izveštavate o svojim ciljevima i učinku u oblasti ekološkog, socijalnog i korporativnog upravljanja (ESG) tokom vremena. 

Prilikom izbora radnog okvira ili standarda za ESG izveštavanje, postoji nekoliko stvari koje bi trebalo da razmotrite: 

  1. Tip i veličina vaše organizacije, jer različiti tipovi organizacija imaju različite zahteve za izveštavanje.
  2. Predviđena ciljna publika za vaše izveštaje, kako bi se zabeležile i distribuirale tačne informacije.
  3. Koja metodologija će se koristiti za određivanje materijalnosti, odnosno procesa identifikacije i određivanja prioriteta najvažnijih ESG pitanja organizacije.
  4. Obim i složenost procene materijalnosti.
  5. Koliki značaj se pripisuje doprinosu zainteresovanih strana.

 

 

Prednosti i mane izveštavanja o održivosti

Izveštavanje o održivosti je odličan način za preduzeća da pokažu kako određuju prioritete ESG praksi, ali podrazumeva i određene potencijalne izazove. 

Prednosti izveštavanja o održivosti

Uz izveštavanje o održivosti, organizacije mogu da:

  • Poboljšaju procese donošenja poslovnih odluka.
  • Poboljšaju reputaciju brenda.
  • Steknu konkurentsku prednost na tržištu. 
  • Povećaju operativnu efikasnost i smanje troškove.
  • Ojačaju komunikaciju sa spoljnim zainteresovanim stranama.

Mane izveštavanja o održivosti

S druge strane, u neke od potencijalnih mana izveštavanja o održivosti spadaju:

  • Značajna ulaganja vremena i resursa.
  • Izazovi saradnje između organizacija i tačnosti podataka.
  • Postavljanje nerealističnih očekivanja za zainteresovane strane.
  • Teškoće prilikom merenja uticaja u određenim oblastima.
  • Nedostatak univerzalnog standarda za izveštavanje.

Izazovi povezani sa standardizacijom izveštavanja o održivosti

Izveštavanje o održivosti je važan aspekt korporativne održivosti jer pomaže investitorima i zainteresovanim stranama da bolje razumeju napredak koji organizacije ostvaruju u vezi sa ESG inicijativama. Međutim, postoji nekoliko izazova povezanih sa standardizovanjem izveštavanja o održivosti, uključujući: 

  • Koje faktore treba pratiti i o kojim faktorima treba izveštavati. Često postoji nedostatak konsenzusa o tome šta tačno treba uključiti u izveštaje o održivosti. Neke kompanije mogu da se fokusiraju na ekološke probleme kao što su emisije ugljenika ili korišćenje vode, dok druge mere društvene performanse kao što su raznolikost i inicijative za inkluziju. To otežava poređenje različitih preduzeća u smislu ukupne odgovornosti u pogledu zaštitu životne sredine ili društvene odgovornosti. 
  • Primena doslednih praksi u svim sektorima. Da bi se precizno izmerio napredak tokom vremena ili pravilo poređenje u odnosu na konkurente, trebalo bi da se koriste dosledne metodologije prilikom prikupljanja podataka i kreiranja izveštaja o održivosti. Naravno, ne koriste sve organizacije isti metod za prikupljanje i analizu podataka, a revizija pojedinačnih može zahtevati ogroman rad i resurse.
  • Obezbeđivanje usaglašenosti sa regulativom. Univerzalna standardizacija bi zahtevala veliki program nadzora za rigorozno praćenje i sprovođenje usklađenosti. Time bi se obezbedilo precizno izveštavanje i sprečile organizacije da falsifikuju brojeve ili manipulišu skupovima podataka kako bi odražavali povoljniji ESG profil od onog koji zapravo imaju. Međutim, biće potrebno mnogo godina i značajnih resursa za primenu takvog programa.

Iako koncept standardizacije izveštavanja o održivosti ima svoje prednosti, postoji mnogo prepreka koje treba rešiti da bi univerzalni protokoli mogli da se primene u svim sektorima.

 

 

Uloga tehnologije u izveštavanju o održivosti

Tehnologija igra sve važniju ulogu u izveštavanju o održivosti. Na primer, neka rešenja za održivost pomažu organizacijama da precizno i efikasno nadgledaju, mere i prate napredak ESG ciljeva.

Rešenja u oblaku kao što je Microsoft Cloud za održivost dizajnirana su da pomognu organizacijama da objedine obaveštavanje o podacima, izgrade održivu IT infrastrukturu, smanje ekološki uticaj operacija i kreiraju održive lance vrednosti. Zapravo, računarstvo u oblaku samo po sebi može biti održiva tehnologija jer premeštanje lokalnih radnih opterećenja u oblak može da smanji karbonski otisak preduzeća do 98%.

Alatke za automatizaciju takođe olakšavaju timovima da pojednostave procese koji su često uključeni u kreiranje izveštaja o održivosti, kao što je sortiranje relevantnih skupova podataka kako bi se mogli efikasnije analizirati – ovo je posebno korisno kada se radi sa velikim količinama komplikovanih informacija čije sortiranje može oduzeti značajno vreme.

Druga alatka, Kontrolna tabla s uticajem emisija, omogućava organizacijama da procene svoje emisije ugljenika, te emisije koje su već sprečile u vezi sa korišćenjem Microsoft Azure i Microsoft 365 usluga u oblaku.

Tehnologija ne samo da je pomogla organizacijama da poboljšaju tačnost izveštavanja, već pruža i opipljive dokaze za reviziju trećih strana – poput onih koje zahtevaju GRI radni okviri – koje često zahtevaju dokaz u odnosu na navedene indikatore ključnih performansi kada se iznose tvrdnje o održivoj poslovnoj praksi.

Ukratko, tehnologije nude mnoge prednosti kada je u pitanju izveštavanje o održivosti. Organizacije mogu da koriste tehnologiju da prate uticaj svojih aktivnosti na životnu sredinu, procenjuju mogućnosti u svim operativnim procesima i životnim ciklusima proizvoda i razvijaju praktične strategije za smanjenje njihovog karbonskog otiska.

 

 

Kako se kretati i pripremiti se za budućnost izveštavanja o održivosti

Kako se propisi menjaju i javljaju nove tehnologije, za preduzeća je od suštinske važnosti da budu u toku sa razvoje standarda izveštavanja o održivosti.

Praćenje relevantnog zakonodavstva i vladinih inicijativa koje bi mogle da utiču na vaše poslovanje – kao i napredak konkurencije u vašem sektoru – može vam pomoći da predvidite i pripremite se za potencijalne promene pre nego što stupe na snagu.

Drugi način za rad sa novim standardima jeste saradnja sa drugim organizacijama u vašem sektoru ili čak onim u nesrodnim delatnostima. Partnerstvo sa stručnjacima iz različitih oblasti može pružiti jedinstven uvid u tržišne trendove, tehnološka otkrića ili novosti u oblasti regulative koja mogu biti relevantna za poslovanje vaše organizacije u budućnosti.

Najzad, ulaganje u tehnološka rešenja koja automatizuju zahteve usklađenosti je efikasan način da se pripremite za promenu standarda izveštavanja o održivosti. Ne samo da automatizacija štedi vreme, već i smanjuje rizik od grešaka i previda koji bi mogli dovesti do skupih kazni.

Ovo je samo nekoliko strategija koje kompanije mogu da koriste kako bi ostale u toku sa promenama u oblasti regulative i pripremile se za budućnost izveštavanja o održivosti.

Saznajte više o promeni regulative ESG-a u ovoj video seriji „Hajde da razgovaramo o održivosti“..

 

Najčešća pitanja

  • Standardi izveštavanja o održivosti pružaju radni okvir za merenje i otkrivanje celokupnog uticaja aktivnosti organizacije na ekološke, društvene i ekonomske aktivnosti na planeti i upravljanje njime. Ovi standardi su dizajnirani da pomognu organizacijama u postizanju globalnih ciljeva održivosti, kao što su poboljšana operativna transparentnost i odgovornost, poboljšane mere performansi održivosti i jače strukture upravljanja.

  • Postoji mnogo standarda za izveštavanje o održivosti koje organizacije i preduzeća mogu izabrati. Neki od najčešćih standarda su Globalna inicijativa za izveštavanje (GRI), Bord za održive računovodstvene standarde (SASB) i Međunarodna organizacija za standardizaciju (ISO).

  • ESG radni okviri su smernice koje preduzeća koriste za izveštavanje o svom nefinansijskom učinku, posebno u oblastima uticaja na životnu sredinu, društvene odgovornosti i korporativnog upravljanja. Ovi radni okviri obezbeđuju kompanijama obezbeđuju strukturu za prikupljanje, analizu i podnošenje relevantnih podataka o svojim ESG praksama investitorima, zainteresovanim stranama i javnosti.

  • Postoje brojni radni okviri za izveštavanje o održivosti, a pošto svaki od njih koristi jedinstvenu metodologiju i fokusira se na merenje različitih faktora, organizacije mogu izabrati da koriste jedan ili više radnih okvira na osnovu svojih potreba i ciljeva. Uz to, GRI se generalno smatra najčešće korišćenim radnim okvirom za izveštavanje o održivosti i koriste ga mnoge najveće svetske kompanije.

Follow Microsoft